Područje primene

Član 1.

1.    Ova Konvencija se primenjuje na sve ugovore uz vozarinu (naknadu o prevozu robe)  vozilima drumskog saobraćaja, ako se mesto preuzimanja robe i mesto predviđeno za neku isporuku, kako su označeni ugovorom, nalaze u različitim zemljama, od kojih je bar jedna potpisala konvenciju, bez obzira na domicil i nacionalnost stranaka. 2.    Za primenu ove konvencije pod "vozilima" treba razumeti automobile, auto-vozove, tegljače i poluprikolice, kako su definisani članom 4. Konvencije o drumskom saobraćaju od 19. septembra 1949. godine. 3.    Ova Konvencija se primenjuje čak i ako prevoze koji ulaze u njeno područje primene vrše država ili državne institucije odnosno organizacije. 4.    Ova konvencija se ne primenjuje:a)    na prevoze izvršene po međunarodnim poštanskim konvencijama;b)    na prevoze mrtvaca;c)    na selidbene prevoze. 5.    Ugovorne strane se obavezuju da posebnim sporazumima zaključenim između dveju ili više njih, neće uneti nikakvu izmenu u ovu konvenciju, sem da bi od njene primene izuzeli pogranični promet ili da za prevoze koji se vrše isključivo na njihovoj teritoriji odobrile za robu upotrebu prenosivog tovarnog lista. Član 2.

1.    Ako se vozilo koje prevozi robu jednim delom puta prevozi, morem, železnicom, rečnim saobraćajem ili vazdušnim saobraćajem bez pretovara, - sem eventualno radi primene odredaba člana 14. - ipak se ova konvencija primenjuje na ceo prevoz. Me?utim, ukoliko se utvrdi da gubitak, šteta ili zadocnjenje u isporuci robe, koji se pojave u toku prevoza nekih od drugih vidova transporta van drumskog saobraćaja, nije prouzrokovan ?injenjem ili propuštanjem prevoznika drumskog saobraćaja i da takav gubitak, šteta ili zadocnjenje proizilazi iz činjenice koja se mogla dogoditi samo u toku i zbog van-drumskog saobraćaja, odgovornost prevoznika drumskog saobraćaja je ograničena ne ovom Konvencijom, nego na način da je odgovornost prevoznika van-drumskog saobraćaja određena kao kad bi ugovor o prevozu bio zaključen između pošiljaoca i prevoznika van-drumskog saobraćaja samo za taj prevoz robe shodno važećim zakonskim propisima o prevozu robe odnosnim vidom van-drumskog transporta. Ipak, u nedostatku takvog propisa, odgovornost prevoznika drumskog saobraćaja biće određena ovom konvencijom.2.    Ako je prevoznik drumskog saobraćaja istovremeno i van-drumski prevoznik, njegova odgovornost se određuje po tački 1. kao kad bi njegova dužnost prevoznika drumskog saobraćaja i njegova dužnost van-drumskog prevoznika bili obavljeni od dveju različitih osoba.

Zaključenje i izvršenje ugovora o prevozu

Član 4.

Ugovor o prevozu se utvrđuje tovarnim listom. Nepostojanje, nepravilnost ili gubitak tovarnog lista ne utiče ni na postojanje ni na važnost ugovora o prevozu, za koji i dalje važe odredbe ove Konvencije. Član 5.

1.    Tovarni list se ispostavlja u tri originalna primerka, koje potpisuje pošiljalac i prevoznik, a ovi potpisi mogu biti štampani ili zamenjeni pošiljaočevim ili prevoznikovim pečatom ako zakonodavstvo zemlje gde se tovarni list ispostavlja to dopušta. Prvi primerak se daje pošiljaocu, drugi prati robu, a treći zadržava prevoznik..2.    Kad roba koja se prevozi treba da bude utovarena u različita vozila, ili ako se radi o različitim vrstama robe ili o odvojenim delovima, pošiljalac ili prevoznik ima pravo da traži izdavanje toliko tovarnih listova koliko će se upotrebiti vozila koliko vrsta ili delova roba ima. Član 6.

1.    Tovarni list treba da sadrži sledeće oznake:

a)    mesto i datum njegovog izdavanja;b)    ime i adresu pošiljaoca;c)    ime i adresu prevoznika;d)    mesto i datum utovara robe i predvi?eno mesto za isporuku;e)    ime i adresu prijemnika robe;
f)    uobi?ajeni naziv prirode robe i vrstu ambala?e a za opasnu robu njen opšti poznati naziv;
g)    broj komada, njihove pojedina?ne oznake i njihove brojeve;
h)    bruto te?ina ili na drugi na?in izra?ena koli?ina robe;
i)    troškovi na ime prevoza (prevozna cena, sporedni troškovi, carinski troškovi i drugi troškovi koji nastaju od zaklju?enja ugovora do isporuke);
j)    uputstva u pogledu carinskih formalnosti i druga;
k)    nazna?enje da se, bez obzira na svaku protivnu klauzulu, na prevoz imaju primeniti odredbe ove Konvencije.

2.    U slu?aju potrebe tovarni list, osim toga, treba da sadr?i slede?e oznake:
a)    zabranu pretovara iz broda u brod;
b)    troškove koje pošiljalac preuzima na sebe;
c)    iznos koji se ima platiti prilikom isporuke robe;
d)    ozna?ena vrednost robe u iznosu koji predstavlja poseban interes kod isporuke robe;
e)    uputstva pošiljaoca prevozniku u pogledu osiguranja robe;
f)    ugovoreni rok u kome prevoz ima da se izvrši;
g)    spisak dokumenata koji se predaju prevozniku.

3.    Stranke  mogu u tovarni list uneti svaku drugu oznaku koju smatraju korisnom.

?lan 7.

1.    Pošiljalac odgovara za sve troškove i štete koje bi imao prevoznik zbog neta?nosti ili nepotpunosti:
a)    navedenih oznaka u ?lanu 6. ta?ka 1 b), d), e), f), g), h),  j);
b)    navedenih oznaka u ?lanu 6. ta?ka 2.
c)    za sve druge oznake ili uputstva koje za ispotavljanje tovarnog lista daje pošiljalac ili koje treba da budu unete u tovarni list.

2.    Ako na tra?enje pošiljaoca prevoznik unese u tovarni list napomene iznete u ta?ki 1. ovog ?lana, smatra se, dok se protivno ne doka?e, da ih unosi za ra?un pošiljaoca.

3.    Ako tovarni list ne sadr?i napomenu predvi?enu u ?lanu 6. ta?ke 1. k), prevoznik je odgovoran za sve troškove i štetu koju bi ovlaš?eno lice za raspolaganje robom pretrpelo zbog ovog propusta.

?lan 8.

1.    Prilikom preuzimanja robe prevoznik je du?an da proveri:a)    ta?nost napomena u tovarnom listu koje se odnose na broj omota, kao i njihove oznake i brojeve;
b)    spoljni izgled robe i njene ambala?e.

2.    Ako prevoznik nema dovoljno mogu?nosti da proveri ta?nost napomena iznetih u ta?ki 1. a) ovog ?lana, on u tovarni list upisuje primedbu, koja treba da je obrazlo?ena. Isto tako, on treba da obrazlo?i svaku primedbu, koju ima u pogledu spoljnog izgleda robe i njene ambala?e. Ove primedbe ne obavezuju pošiljaoca, ako ih on nije izri?ito prihvatio u tovarnom listu.

3.    Pošiljalac ima prava da tra?i da prevoznik proveri bruto te?inu ili na drugi na?in izra?enu koli?inu robe. On tako?e mo?e da tra?i proveru sadr?ine i omota. Prevoznik mo?e da zahteva pla?anje troškova provere. Rezultat provere se zapisuje u tovarni list.

?lan 9.

1.    Tovarni list pru?a dokaz o uslovima ugovora i o prijemu robe od strane prevoznika, dok se protivno ne doka?e.

2.    Ako u tovarnom listu nema upisane obrazlo?ene prevoznikove primedbe, pretpostavka je da su roba i njena ambala?a u momentu kada ih je prevoznik preuzeo bile u dobrom spoljnom stanju i da je broj omota, kao i njihove oznake i brojevi, odgovarao ozna?enju u tovarnom listu.

?lan 10.

Pošiljalac odgovara prema prevozniku  za štetu nanetu osobama, opremi ili drugoj robi, kao i za troškove, koji bi nastali zbog pogrešnog pakovanja robe, osim ako je greška bila vidljiva ili prevozniku u momentu preuzimanja robe poznata, a on o tome nije stavio nikakvu primedbu.

?lan 11.

1.    Radi ispunjenja carinskih i drugih formalnosti koje treba izvršiti pre isporuke robe, pošiljalac treba uz tovarni list da preda ili prevozniku da stavi na raspolaganje potrebna dokumenta i da mu pru?i sva tra?ena obaveštenja.

2.    Prevoznik nije du?an da ispita da li su sva dokumenta i obaveštenja ta?ni i potpuni. Pošiljalac je odgovoran prema prevozniku za svaku štetu koja bi mogla nastati zbog toga što ne postoje dokumenta ili obaveštenja ili zbog njihove nepotpunosti ili neta?nosti, sem ako je do toga došlo krivicom prevoznika.

3.    Prevoznik odgovara kao komisionar za posledice gubitka ili neta?ne upotrebe dokumenata koji su uneti u tovarni list i koji idu zajedno sa njim ili su mu li?no predata; ipak njegova odgovornost za naknadu štete ne?e pre?i odgovornost za naknadu štete koja bi došla zbog gubitka robe.

?lan 12.

1.    Pošiljalac ima pravo da raspola?e robom, naro?ito da tra?i od prevoznika da obustavi prevoz, da izmeni odre?eno mesto isporuke ili da isporu?i robu drugom licu od onog, koje je ozna?eno u tovarnom listu.

2.    Ovo pravo se gasi kad je drugi primerak tovarnog lista predat primaocu ili ako on istakne svoje pravo predvi?eno u ?lanu 13. ta?ke 1; od tog momenta prevoznik se ima podvrgnuti  nalozima primaoca.

3.    Pravo raspolaganja pripada primaocu od ispostavljanja tovarnog lista, ako je u tovarni list pošiljalac uneo napomenu u tom smislu.

4.    Ako u izvršenju svoga prava raspolaganja primalac naredi isporuku robe drugoj osobi, ova osoba ne mo?e odrediti druge primaoce.

5.    Vršenje prava raspolaganja robom je podvrgnuto slede?im uslovima:
a)    pošiljalac ili, u slu?aju koji predstavlja ta?ka 3. ovog ?lana, primalac koji ho?e da vrši ovo pravo treba da podnese na uvid prvi primerak tovarnog lista, na kome treba da budu  upisana nova uputstva data prevozniku i da prevozniku naknadi troškove i štetu koju povla?i izvršenje ovih uputstava;
b)    ovo izvršenje treba da je mogu?e u trenutku kad stignu uputstva osobi koja treba da ih izvrši i izvršenje ne treba ni da ometa normalnu eksploataciju prevoznikovog preduze?a niti da nanese štetu pošiljaocima ili primaocima ostalih pošiljki;
c)    uputstva ne treba nikad da prouzrokuju deobu pošiljke.

6.    Kad, prema odredbama ta?ke 5. b) ovog ?lana prevoznik ne mo?e da izvrši uputstva koja primi, on treba odmah da o tome obavesti lice koje je dalo uputstva.

Prevoznik koji ne bude izvršio dobijena uputstva onako kako je to propisano ovim ?lanom ili koji bude postupio po takvim uputstvima a da nije tra?eno podnošenje na uvid prvog primerka tovarnog lista odgovara?e prema licu koje ima pravo raspolaganja robom za štetu koja bi usled toga nastala.

?lan 13.

1.    Po prispe?u robe na mesto odre?eno za isporuku primalac ima pravo da tra?i da mu se duplikat tovarnog lista preda i da mu se roba isporu?i, uz izmirenja svih obaveza iz ugovora o prevozu. Ako je ustanovljen gubitak robe ili ako roba nije stigla po isteku roka odre?enog u ?lanu 19, primalac je ovlaš?en da u svoje ime prema prevozniku istakne prava koja proisti?u iz ugovora o prevozu.

2.    Primalac koji preuzima prava koja mu pripadaju u smislu ta?ke 1. ovog ?lana obavezan je da plati iznos potra?ivanja koji proisti?e iz tovarnog lista. U slu?aju spora po ovom pitanju, prevoznik je obavezan da izvrši isporuku robe samo ako primalac polo?i kauciju.

?lan 14.

1.    Ako je ma iz kog razloga izvršenje ugovora pod uslovima predvi?enim tovarnim listom postalo nemogu?e pre prispe?a robe na odre?eno mesto za isporuku, prevoznik mora od lica koje, u smislu ?lana 12. ima pravo raspolaganja robom da tra?i uputstva.

2.    Me?utim, ako okolnosti omogu?uju izvršenje prevoza pod razli?itim uslovima od onih koji su odre?eni tovarnim listom i ako prevoznik nije mogao od lica koje ima pravo raspolaganja robom u smislu ?lana 12. da blagovremeno dobije uputstva, on preduzima mere koje mu se ?ine da najbolje odgovaraju interesima lica koje ima pravo da raspola?e robom.

?lan 15.

1.    Kada se po  prispe?u robe na mesto isporuke pojave smetnje za isporuku, prevoznik tra?i od primaoca uputstva. Ako primalac odbije robu, prevoznik ima prava da robom raspola?e i bez prvog primerka tovarnog lista.

2.    ?ak i ako je odbio robu, primalac mo?e još uvek da tra?i njenu isporuku sve dok prevoznik nije primio od pošiljaoca suprotna uputstva.

3.    Ako se smetnje za isporuku robe pojave tek pošto je, na osnovu prava koje mu pripada u smislu ?lana 12. ta?ke 3, primalac dao nalog da se roba isporu?i drugom licu, ta?ka 1 i 2 ovog ?lana ?e se primeniti tako, što je sada primalac došao u polo?aj pošiljaoca, a ovo drugo lice postalo primalac.

?lan 16.

1.    Prevoznik ima pravo na naknadu troškova prouzrokovanih tra?enjem uputstava ili troškova koje mu prouzrokuju primljena uputstva, osim ako do ovih troškova nije došlo njegovom krivicom.

2.    U slu?ajevima predvi?enim u ?lanu 14. ta?ka 1 i u ?lanu 15. prevoznik mo?e odmah da preda robu za ra?un lica koje ima pravo raspolagati robom; posle ove predaje smatra se da je prevoz završen. Prevoznik tada prima na sebe du?nost da ?uva robu. On ipak mo?e da poveri robu tre?em licu i tada odgovara samo za pravilan izbor ovog tgre?eg lica. Na robi i dalje le?i teret potra?ivanja koja poti?u iz tovarnog lista, kao i svih ostalih troškova.

3.    Prevoznik mo?e da pristupi prodaji robe ne ?ekaju?i uputstva od lica koje ima pravo raspolaganja robom, kad lako kvarljiva priroda robe ili ina?e njeno stanje to pravdaju ili su troškovi ?uvanja u nesrazmeri visoki prema vrednosti robe. U ostalim slu?ajevima on tako?e mo?e da pristupi prodaji, ako u raspolo?ivom roku nije od lica ovlaš?enog za raspolaganjem robom primio potvrdu uputstva ?ije bi se izvršenje moglo od njega opravdano tra?iti.

4.    Ako je roba na osnovu odredbe ovog ?lana bila prodata iznos prodajne cene treba staviti na raspolaganje licu ovlaš?enom da raspola?e robom, po odbitku troškova koji terete robu. Ako su ovi troškovi viši od iznosa prodajne cene, prevoznik ima pravo na razliku.

5.    Na?in na koji se pristupa prodaji odre?en je zakonom ili praksom mesta gde se nalazi roba.

Odgovornost prevoznika

?lan 17.

1.    Prevoznik odgovara za potpun ili delimi?an gubitak ili za štetu koja se dogodi od trenutka preuzimanja robe do momenta isporuke, kao i za zadocnjenje isporuke.

2.    Prevoznik se osloba?a ove odgovornosti ako je do gubitka, štete ili zadocnjenja došlo krivicom lica ovlaš?enog da raspola?e robom, njegovim nalogom koji nije izazvan prevoznikovom krivicom, manom same robe ili okolnosti koje prevoznik nije mogao otkloniti.

3.    Da bi se oslobodio odgovornosti, prevoznik ne mo?e da navede u svoju odbranu ni loše stanje vozila kojim se slu?i za izvršenje prevoza, niti grešku lica od koga bi iznajmio vozilo ili poslugu.

4.    Obzirom na ?lan 18. ta?ka 2 do 5, prevoznik se osloba?a odgovornosti kad gubitak ili ošte?enje proisti?e iz posebnih opasnosti vezanih za jednu od slede?ih ?injenica ili za više  njih;

a)    upotreba otvorenog vozila nepokrivenog ciradom, kad je ovo bilo izri?ito ugovoreno i navedeno u tovarnom listu;
b)    neupotreba ili upotreba loše ambala?e za robu koja je po svojoj prirodi podlo?na kvarenju ili ošte?enju kad nije zapakovana ili je r?avo zapakovana;
c)    manipulacija, utovar, slaganje ili istovar robe od strane pošiljaoca ili primaoca ili lica koja rade za ra?un pošiljaoca ili primaoca;
d)    priroda neke robe podlo?ne po samoj svojoj prirodi, bilo potpunom ili delimi?nom gubitku, bilo ošte?enju, naro?ito lomljenju, r?anju, unutrašnjem kvarenju koje dolazi od sebe, kaliranju, curenju, normalnom rasturu ili napadu gamadi ili glodara;
e)    nepotpunost ili neispravnost oznaka ili brojeva koleta;
f)    prevoz ?ivih ?ivotinja.

5.    Ako na osnovu ovog ?lana prevoznik ne odgovara za neke ?inioce koji su prouzrokovali štetu, njegova odgovornost se utvr?uje u srazmeri u kojoj su ?inioci za koje on po ovom ?lanu odgovara doprineli da do?e do štete.

?lan 18.

1.    Na prevoznika pada dokaz da je gubitak, šteta ili zadocnjenje prouzrokovani nekom od ?injenica predvi?enih u ?lanu 17. ta?ka 2.

2.    Kad prevoznik utvrdi da je, obzirom na ?injeni?no stanje, gubitask ili šteta mogla da nastane usled jedne ili više posebnih opasnosti predvi?enih u ?lanu 17. ta?ka 4, pretpostavka je da šteta otuda i poti?e. Lice ovlaš?eno za raspolaganje robom mo?e ipak da doka?e da šteta nije potpuno ili delimi?no prouzrokovana nekom od ovih opasnosti.

3.    Pretpostavka iz prethodne ta?ke se ne mo?e primeniti na slu?aj predvi?en u ?lanu 17. ta?ka 4. a), ako postoji nenormalno veliki manjak ili gubitak koleta.

4.    Ako je prevoz izvršen vozilom koje je ure?eno da zaštiti robu od uticaja toplote, hladno?e, razlike u temperaturi ili vlazi vazduna, prevoznik se ne mo?e pozvati na privilegiju iz ?lana 17. ta?ke 4. d) samo ako pru?i dokaz da su sve mere koje je on du?an da preduzme, obzirom na okolnosti, bile preduzete u pogledu izbora, odr?avanja i upotrebe ovih ure?aja i da se on u svemu pridr?abao specijalnih uputstava koja su mu mogla biti data.

5.    Prevoznik se mo?e pozvati na privilegiju iz ?lana 17. ta?ka 4. f), samo ako pru?i dokaz da su sve mere koje je normalno on du?an da preduzme, obzirom na okolnosti, bile preduzete i da se on u svemu pridr?abao specijalnih uputstava koja su mu mogla biti data.

?lan 19.

Postoji zadocnjenje isporuke kad roba nije isporu?ena u ugovorenom roku ili ako rok nije bio ugovoren, obzirom na okolnosti, a posebno u slu?aju delimi?nog tovara, efektivno trajanje prevoza prelazi vreme, koje je pod normalnim uslovima, potrebno za postizanje punog tovara, koje se (vreme) opravdano mo?e odobriti ekspeditivnom prevozniku.

?lan 20.

1.    Lice ovlaš?eno da raspola?e robom mo?e, bez potrebe da pru?i druge dokaze, da smatra robu nestalom kad ona nije isporu?ena u roku od trideset dana po isteku ugovorenog roka ili, ako rok nije bio ugovoren, u roku od šezdeset dana po preuzimanju robe od strane prevoznika.



2.    Lice ovlaš?eno da raspola?e robom, prilikom prijema isplate naknade štete za nestalu robu, mo?e pismeno da tra?i da bude odmah obavešteno u slu?aju da se roba prona?e u toku naredne godine po isplati naknade štete. Na ovo tra?enje ?e mu se dati pismeni izveštaj.

3.    U roku od trideset dana po prijemu ovog izveštaja, lice ovlaš?eno da raspola?e robom mo?e da tra?i da mu roba bude isporu?ena uz pla?anje potra?ivanja koja proisti?u iz tovarnog lista i uz povratak naknade štete koju je primio, po odbitku eventualnih troškova koji bi bili ura?unati u ovu naknadu, zadr?avaju?i pravo na naknadu štete zbog zadocnjenja isporuke u smislu ?lana 23, ako ima mesta primeni, iz ?lana 26.

4.    Ako nema tra?enja predvi?enog u ta?ki 2, niti zahteva u?injenog u roku od trideset dana, kao što predvi?a ta?ka 3, ili pak ako je roba bila prona?ena tek posle više od godinu dana posle isplate naknade štete, prevoznik raspola?e robom shodno zakonskim propisima mesta gde se roba nalazi.

?lan 21.

Ako je roba isporu?ena primaocu bez naplate troškova pri isporuci, koje bi prevoznik imao da naplati na osnovu odredaba ugovora o prevozu, prevoznik je du?an da pošiljaocu naknadi štetu do visine iznosa ovih troškova, ne gube?i pravo regresa od primaoca.

?lan 22.

1.    Ako je pošiljalac predao prevozniku opasnu robu, on mu ozna?ava ta?nu prirodu opasnosti koju ona predstavlja i ozna?ava mu eventualno koje mere predostro?nosti treba preduzeti. U slu?aju da ovo upozorenje nije bilo uneto u tovarni list, pošiljalac i primalac moraju svim drugim sredstvima dokazati da je prevoznik ta?no bio upoznat sa prirodom opasnosti koju je predstavljao prevoz odnosne robe.

2.    Opasnu robu, koja kao takva nije bila poznata prevozniku pod uslovima predvi?enim u ta?ki 1. ovog ?lana, mo?e prevoznik svakog momenta i na svakom mestu da istovari, uništi ili u?ini bezopasnom i to bez naknade štete; pošiljalac je osim toga odgovoran za sve troškove i štetu koja bi nastala od davanja robe na prevoz ili od  njenog  prevoza.

?lan 23.

1.    Kad se na osnovu odredaba ove Konvencije prevozniku stavi na teret naknada štete zbog potpunog ili delimi?nog gubitka robe, ova naknada se obra?unava prema vrednosti  robe u mestu i u vreme njenog preuzimanja.

2.    Vrednost robe se odre?uje prema berzanskom kursu, ili  ako toga nema, prema tr?išnoj ceni ili, ako ne postoji ni jedno ni drugo, prema uobi?ajenoj vrednosti robe iste vrste i kvaliteta.

3.    Ipak naknada štete ne mo?e da pre?e 25 franaka po kilogramu nedostaju?e bruto te?ine. Pod frankom se podrazumeva zlatni franak, te?ine 10/31 grama fino?e 0,900.    (Po Protokolu od 28.12.1980. godine naknada štete ne mo?e da pre?e 8,33 SDR (specijalno pravo vu?enja) po kilogramu bruto te?ine).

4.    Sem toga, pla?a se prevozna cena, pla?ena carina i drugi pridošli troškovi prilikom prevoza robe, i to u celosti u slu?aju delimi?nog gubitka; druga šteta se ne pla?a.

5.    U slu?aju zadocnjenja, ako lice ovlaš?eno za raspolaganje robom doka?e da je iz toga proistekla šteta, prevoznik je du?an da plati naknadu za ovu štetu, koja ne mo?e pre?i prevoznu cenu.

6.    Ve?a naknada se mo?e tra?iti samo u slu?aju deklaracije vrednosti robe ili deklaracije o pridavanju posebnog interesa isporuci robe, shodno ?lanovima 24. i 26.

?lan 24.

Pošiljalac mo?e u tovarnom listu, uz ugovoreno pla?anje pove?ane cene, da deklariše vrednost robe iznad granice navedene u ta?ki 3. ?lana 23 i u istom slu?aju deklarisana vrednost dolazi umesto grani?ne vrednosti.

?lan 25.

1.    U slu?aju ošte?enja prevoznik pla?a iznos umanjenja obra?unat prema vrednosti robe odre?ene shodno ?lanu 23. ta?ka 1, 2. i 4.

2. Ipak naknada ne mo?e da pre?e:
a)    ako je vrednost ukupne pošiljke umanjena ošte?enjem iznos koji bi se dobio - u slu?aju potpunog gubitka;
b)    ako je vrednost samo jednog dela pošiljke umanjena ošte?enjem, iznos koji bi se dobio u slu?aju gubitka dela ?ija je vrednost umanjena.

?lan 26.

1.    Pošiljalac mo?e, uz pla?anje dodatne cene koja se ugovori, da odredi iznos posebnog interesa za isporuku u slu?aju gubitka ili ošte?enja, kao i za slu?aj prekora?enja ugovorenog roka, unošenjem takvog iznosa u tovarni list.

2.    Ako je data izjava o posebnom interesu za isporuku, mo?e se tra?iti naknada koja odgovara dokazanoj pove?anoj šteti i do visine iznosa izjavljenog interesa, nezavisno od naknade predvi?ene u ?lanovima 23, 24. i 25.

?lan 27.

1.    Ovlaš?eno lice za raspolaganje robom mo?e tra?iti interese na pripadaju?u naknadu, Ovi interesi, obra?unati po 5% godišnje, teku od dana pismene reklamacije upu?ene prevozniku ili, ako nije bilo reklamacije, od dana podnete tu?be preko suda.

2.    Kad elementi koji slu?e za osnovu obra?una naknade nisu izra?eni u moneti zemlje gde se tra?i pla?anje, obra?un se ima izvršiti prema dnevnom kursu i mestu pla?anja naknade.

?lan 28.

1.    Kad prema va?e?im propisima gubitak, ošte?enje ili zadocnjenje koje se dogodi pri prevozu koji je regulisan ovom Konvencijom daje pravo na vanugovornu odgovornost, prevoznik mo?e da koristi odredbe ove konvencije koje isklju?uju njegovu odgovornost ili koje odre?uju ili ograni?avaju naknadu štete.

2.    Kad je u pitanju vanugovorna odgovornost nekog od lica za ?iji gubitak, ošte?enje ili zadocnjenje odgovara prevoznik prema odredbama ?lana 3, ovo lice se isto tako mo?e koristiti odredbama ove konvencije koje isklju?uju odgovornost prevoznika ili odre?uju ili ograni?avaju naknadu štete.

?lan 29.

1.    Prevoznik nema prava da se koristi odredbama ovog odeljka koje isklju?uju ili ograni?avaju njegovu odgovornost ili koje na drugoga prebacuju teret dokazivanja, ako je do štete došlo njegovom prevarom ili njegovom krivicom koja se po pravosu?u zemlje pred kojom se vodi spor smatra kao prevara.

2.    Isto je tako i u slu?aju ako prevaru ili krivicu u?ine prevoznikovi slu?benici ili ma koje drugo lice ?ijom se uslugom on koristi za izvršenje prevoza, kad ovi slu?benici ili ova druga lica vrše svoje du?nosti. U ovom slu?aju ovi slu?benici ili ova druga lica isto tako nemaju prava da se u pogledu li?ne odgovornosti koriste odredbama ovog odeljka o kojima je re? u ta?ki 1.

Reklamacije i tu?be

?lan 30.

1.    Ako je primalac primio isporuku robe a prevozniku nije osporio stanje robe ili nije najdocnije u momentu isporuke, ako se radi o o?evidnim gubicima ili ošte?enju, ili nije u roku od 7 dana od dana isporuke, ne ra?unaju?i nedelje i praznike, ako se radi o gubicima ili ošte?enjima koji nisu o?evidni, uputio prevozniku primedbe ozna?avaju?i opštu prirodu gubitka ili ošte?enja, pretpostavka je, dok se protivno ne doka?e, da je robu primio u stanju koje je opisano u tovarnom listu. Ako se radi o gubicima ili ošte?enjima koji nisu o?evidni primedbe o kojima je napred re? treba u?initi pismeno.

2.    Ako su primalac i prevoznik zajedni?ki utvrdili stanje robe, protivan dokaz utvr?enom stanju je dopušten samo ako se radi o gubicima ili ošte?enjima koji nisu o?evidni i ako je primalac uputio prevozniku pismene primedbe u roku od sedam dana od dana utvr?enog stanja, ne ra?unaju?i nedelje i praznike.

3.    Zadocnjenje isporuke daje pravo na naknadu samo ako je u?injena pismena primedba u roku od 21 dan od  stavljanja robe primaocu na raspolaganje.

4.    Dan isporuke ili, prema slu?aju, dan utvr?enog stanja, ili dan stavljanja na raspolaganje ne ra?una se u rok predvi?en u ovom ?lanu.

5.    Prevoznik i primalac pru?aju jedan drugom svaku odgovaraju?u olakšicu radi potrebnih provera i uvi?aja.

?lan 31.

1.    Za sve sporove u vezi sa prevozima regulisanim ovom Konvencijom, tu?ilac mo?e pored prava da podnese tu?bu pred sudovima zemalja ugovornica o ?emu su se stranke dogovorile, podneti tu?bu kod sudova zemlje na ?ijoj teritoriji -

a)    tu?enik ima svoje stalno mesto stanovanja, sedište direkcije ili filijale ili predstavništvo preko koga je ugovor o prevozu zaklju?en; ili
b)    gde je mesto preuzimanja robe ili gde se nalazi mesto predvi?eno za isporuku.



2.    Kada se u sporu u kome je re? u prvoj ta?ki ovog ?lana tu?ba nalazi pred nadle?nim sudom u smislu propisa ove ta?ke, ili kad je u takvom sporu taj sud izrekao presudu, ne mo?e se podneti nikakva nova tu?ba o istom predmetu izme?u istih stranaka, osim ako se odluka suda pred kojim je bila pokrenuta prva tu?ba ne mo?e izvršiti u zemlji gde je podneta nova tu?ba.

3.    Kad u sporu o  kome je re? u prvoj ta?ki ovog ?lana sud jedne od zemalja ugovornica donose presudu koja je postala izvršna u ovoj zemlji, ona je isto tako izvršna u svakoj od zemalja ugovornica odmah po ispunjenju u smislu propisanih formalnosti u zainteresovanoj zemlji. Ove formalnosti ne mogu u sebi sadr?ati nikakvu reviziju spora.

4.    Odredbe ta?ke 3. ovog ?lana se primenjuju na presude donete po odr?anoj raspravi, na presude zbog izostanka i na sudska poravnanja, ali se ne primenjuju na me?upresude ni na osude za štete i interese koji bi bili izre?eni protiv tu?ioca zbog potpunog ili delimi?nog odbacivanja tu?be.

5.    Da bi se osigurala naplata troškova povodom tra?enja sudske zaštite za prevoze za koje va?i ova Konvencija ne mo?e se tra?iti kaucija od gra?ana zemlje ugovornice koji imaju svoj domicil ili neku poslovnu jedinicu u jednoj od ovih zemalja.

?lan 32.

1.    Tu?be za otvaranje prava iz prevoza za koje va?i ova Konvencija zastarevanja u roku od godinu dana. Ipak, u slu?aju prevare, ili krivice koja se po pravosu?u (jurkidikciji) zemlje pred kojom se vodi spor smatra kao prevara, zastarelost iznosi tri godine. Zastarelost te?e:
a)    u slu?aju delimi?nog gubitka, ošte?enja ili zadocnjenja, po?ev od dana kad je roba bila isporu?ena;
b)    u slu?aju potpunog gubitka, po?ev od tridesetog dana po isteku ugovorenog roka ili, ako rok nije ugovoren, po?ev od šezdesetog dana po preuzimanju robe od strane prevoznika;
c)    u svim ostalim slu?ajevima, po?ev od isteka roka od tri meseca od dana zaklju?enja ugovora o prevozu. Napred ozna?eni dan od koga te?e rok zastarelosti ne ura?unava se u rok.

2.    Pismena reklamacija spre?ava tok zastarelosti do dana kada prevoznik pismeno odbije reklamaciju i vrati dokumenta koja su bila prilo?ena. U slu?aju delimi?nog prihvatanja reklamacije, zastarelost nastavlja svoj tok ali samo za deo  reklamacije koji ostaje sporan. Dokaz prijema reklamacije i odgovora, kao i povratka dokumenata, pada na teret stranke koja se poziva na tu ?injenicu. Docnije  reklamacije po istom predmetu ne spre?avaju tok zastarelosti.

3.    Tu?ba koja je zastarela ne mo?e se podneti, ?ak ni u obliku protivtu?be ili odgovora na tu?bu.

?lan 33.

Ugovor o prevozu mo?e da sadr?i klauzulu kojom se priznaje nadle?nost arbitra?nog suda pod uslovom da ova klauzula predvi?a da ?e arbitra?ni sud primeniti ovu Konvenciju.

Odredbe o prevozu izvršenom od strane sukcesivnih PREVOZNIKA

?lan 34.

Ako više sukcesivnih prevoznika drumskog saobra?aja obavljaju prevoz zaklju?en na osnovu jednog jedinog ugovora, svaki od njih preuzima odgovornosti za izvršenje ukupnog prevoza, pošto drugi po redu prevoznik i svaki od slede?ih prevoznika preuzimaju robu iz tovarnog lista postaje ugovorna strana pod uslovima u tovarnom listu.

?lan 35.

1.    Prevoznik koji prima robu od prethodnog prevoznika daje ovome datiranu i potpisanu potvrdu. U duplikatu tovarnog lista on unosi svoje ime i adresu. Ako se uka?e potreba, on na ovaj primerak tovarnog lista, kao i na potvrdu, unosi primedbe sli?ne onima koje su predvi?ene u ?lanu 8. ta?ka 2.

2.    Odredbe ?lana 9. primenjuju se na odnose me?u sukcesivnim prevoznicima.

?lan 36.

Osim ako se radi o protivtu?bi ili odgovoru na tu?bu u sporu po tu?bi zasnovanoj na istom ugovoru o prevozu, tu?ba se zbog odgovornosti za gubitak, ošte?enje ili zadocnjenje mo?e podneti samo protiv prvog prevoznika, poslednjeg prevoznika ili prevoznika koji je izvršio deo prevoza u  toku koga se dogodila ?injenica koja je prouzrokovala gubitak, ošte?enja ili zadocnjenja; tu?ba se mo?e podneti istovremeno protivu nekolicine ovih prevoznika.

?lan 37.

Prevoznik koji je platio naknadu štete na osnovu odredaba ove Konvencije ima pravo da tra?i regres za glavninu, interese i troškove protivu prevoznika koji su u?estvovali u izvršenju ugovora o prevozu, prema slede?im odredbama:

a)    prevoznik ?ijim je delom došlo do štete treba sam da snosi naknadu, bilo da ju je sam platio, ili da ju je platio neki drugi prevoznik;
b)    ako je do štete došlo delom dvojice ili više prevoznika, svaki od njih treba da plati iznos srazmeran delu odgovornosti;  ako je procena delova odgovornosti nemogu?a, svaki od njih odgovara srazmerno delu naknade za prevoz koji mu pripada;
c)    ako se ne mo?e odrediti na koje prevoznike pada odgovornost, teret naknade štete se deli me?u sve prevoznike u srazmeri odre?enoj pod b).

?lan 38.

Ako je jedan od prevoznika insolventan deo koji pada na njega a koji nije platio, deli se me?u sve ostale prevoznike srazmerno njihovoj visini nagrade.

?lan 39.

1.    Prevoznik protiv koga je podignuta tu?ba za regres iz ?lana 37. i 38. nije ovlaš?en da pobija osnovanost pla?anja koje je izvršio prevoznik koji tra?i regres kad je naknada dodeljena sudskom odlukom, samo ako je blagovremeno bio obavešten o sporu i imao mogu?nost da u njemu u?estvuje.

2.    Prevoznik koji ho?e da podnese tu?bu za regres mo?e to da u?ini pred nadle?nim sudom zemlje u kojoj jedan od zainteresovanih prevoznika ima svoje stalno mesto prebivanja, sedište direkcije ili filijalu ili predstavništvo preko koga je zaklju?en ugovor o prevozu. Regres se mo?e tra?iti jednom jedinom tu?bom protiv svih zainteresovanih prevoznika.

3.    Odredbe ?lana 31. ta?ka 3. i 4. primenjuje se na presude donete po tu?bama za regres predvi?ene u ?lanovima 37. i 38.

4.    Odredbe ?lana 32. se  primenjuju na tu?bu za regres me?u prevoznicima. Pritom zastarelost te?e bilo od dana kona?ne sudske odluke kojom je nalo?eno pla?anje naknade na osnovu odredaba ove Konvencije, bilo od dana stvarne isplate, u slu?aju da do sudske odluke nije došlo.

?lan 40.

Prevoznici mogu me?u sobom ugovoriti odredbe kojima se derogiraju ?lanovi 37. i 38.

Ništavnost ugovorenih odredaba protivnih Konvenciji

?lan 41.

1.    Sa rezervom odredaba ?lana 40. ništavna je i bez dejstva svaka ugovorna odredba koja bi neposredno ili posredno derogirala odredbe ove Konvencije. Ništavnost takvih ugovornih odredaba ne povla?i ništavnost ostalih odredaba ugovora.

2.    Naro?ito je ništavna svaka klauzula kojom se prevozniku ustupa naknada iz osiguranja robe ili svaka druga sli?na klauzula, kao i svaka klauzula kojom bi se prenosio teret dokazivanja na drugu stranu.

Z a v r š n e      o d r e d b e

?lan 42.

1.    Ovu Konvenciju mogu potpisati ili joj pri?i zemlje ?lanice ekonomske komisije za Evropu i zemlje primljene u komisiju kao konsultativni ?lanovi saglasno ta?ki 8. Poslovnika ove komisije.

2.    Zemlje koje mogu u?estvovati u nekim radovima Ekonomske komisije za Evropu, shodno ta?ki 11. Poslovnika ove komisije, mogu postati ugovorne strane ove Konvencije pristupanjem posle njenog stupanja na snagu.

3.    Konvencija ?e biti slobodna za potpis zaklju?no do 31. avgusta 1956. godine. Posle toga roka mogu?e je pristupanje Konvenciji.

4.    Ova Konvencija ?e se ratifikovati.

5.    Ratifikacija ili pristupanje ?e se izvršiti deponovanjem instrumenata kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija.

?lan 43.

1.    Ova Konvencija ?e  stupiti na snagu devedeseti dan pošto pet zemalja navedenih u ta?ki 1. ?lana 42. budu deponovale ratifikacioni ili pristupni instrumenat.

2.    Za svaku zemlju koja ?e se ratifikovati ili pristupiti Konvenciji pošto pet zemalja budu deponovale svoj ratifikacioni ili pristupni instrumenat, ova Konvencija ?e stupiti na snagu dvadeseti dan po deponovanju ratifikacionog ili pristupnog instrumenta odnosne zemlje.

?lan 44.

1.    Svaka strana ugovornica ?e mo?i da otka?e ovu Konvenciju aktom o otkazu upu?enom Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija.

2.    Otkaz ?e stupiti u dejstvo posle dvanaest meseci od dana kad Generalni sekretar bude primio akt o otkazu.

?lan 45.

Ako se posle stupanja na snagu ove Konvencije broj ugovorenih strana usled otkaza smanji na manje od pet, ova Konvencija ?e prestati da va?i po?ev od dana kada je poslednji od ovih otkaza stupio u dejstvo.

?lan 46.

1.    Prilikom deponovanja ratifikacionog ili pristupnog instrumenta ili svakog docnijeg momenta svaka zemlja mo?e aktom upu?enom Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija, izjaviti da ?e se ova Konvencija primenjivati na celokupno podru?je ili pojedine delove koje ona predstavlja u me?unarodnim odnosima. Konvencija ?e se primenjivati na podru?je ili podru?ja navedena u aktu o notifikaciji po?ev od devedesetog dana kada Generalni sekretar primi ovaj akt o notifikaciji ili, ako do tog dana Konvencija još nije stupila na snagu, po?ev od njenog stupanja na snagu.

2.    Svaka zemlja, koja shodno gornjoj ta?ki, izjavi da priznaje primenu ove Konvencije na podru?je koje ona predstavlja u me?unarodnim odnosima, mo?i ?e, saglasno ?lanu 44, da otka?e Konvenciju u pogledu toga podru?ja.

?lan 47.

Svaki spor izme?u dve ili više strana ugovornica u pogledu tuma?enja ili primene ove Konvencije koje strane ne bi mogle da regulišu pregovorima ili kojim drugim putem, mo?i ?e se na zahtev ma koje od zainteresovanih strana ugovornica izneti pred Me?unarodni sud pravde, da bi ga on raspravio.

?lan 48.

1.    Svaka strana ugovornica ?e mo?i, u trenutku potpisa ili ratifikacije ove Konvencije ili u momentu pristupanja Konvenciji, da izjavi da se ne smatra vezanom odredbom ?lana 47. Konvencije. Ostale strane ugovornice ne?e biti vezane ?lanom 47. prema svakoj strani ugovornici koja bude formylisala takvu rezervu.

2.    Svaka strana ugovornica koja bude formulisala rezervu shodno ta?ki 1. mo?i ?e u svakom trenutku da skine ovu rezervu aktom upu?enim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija.

3.    Nikakva druga rezerva ovoj Konvenciji ne?e biti dopuštena.

?lan 49.

1.    Pošto ova Konvencija bude na snazi tri godine, svaka strana ugovornica ?e mo?i, aktom upu?enim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija, da sadr?i sazivanje konferencije u cilju revizije ove Konvencije. Generalni sekretar ?e o ovom tra?enju obavestiti svestrane ugovornice i sazva?e konferenciju za reviziju Konvencije, ako u toku od ?etiri meseca od dana kada je poslao obaveštenje o ovom tra?enju najmanje ?etvrtina strana ugovornica mu daju svoj pristanak na ovo tra?enje.

2.    Ako je konferencija sazvana saglasno prethodnoj ta?ki generalni sekretar ?e o tome izvestiti sve Strane ugovornice i pozvati ih da u roku od tri meseca podnesu predloge o kojima bi ?elele da se pretresu na konferenciji. Generalni sekretar ?e svim stranama ugovornicama dostaviti prevremeni dnevni red konferencije, kao i tekst ovih predloga, najmanje tri meseca pre dana otvaranja konferencije.

3.    Generalni sekretar saglasno ovom ?lanu na svaku zakazanu konferenciju ?e pozvati sve zemlje na koje se odnosi ta?ka 1. ?lana 42. kao i zemlje koje su postale strane ugovornice na osnovu ta?ke 2. ?lana 42.

?lan 50.

Sem obaveštenja predvi?enih u ?lanu 49. Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih Nacija obavesti?e zemlje na koje se odnosi ta?ka 1. ?lana 42. kao i zemlje koje su postale strane ugovornice na osnovu ta?ke 2. ?lana 42.

a)    o ratifikacijama i pristupanjima na osnovu ?lana 42;
b)    o datumu kada ?e ova Konvencija stupiti na snagu shodno ?lanu 43.

?lan 51.

Posle 31. avgusta 1956. godine original ove Konvencije ?e biti deponovan kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji ?e odgovaraju?e prepise dostaviti svakoj od zemalja od kojima je re? o ta?ki 1. i 2. ?lana 42.

Na osnovu toga su potpisnice, koje su na potpisivanje uredno ovlaš?ene, potpisale ovu Konvenciju.

Sa?injeno u ?enevi 19. maja 1956. godine u jednom jedinom primerku na engleskom i francuskom jeziku, s tim da su oba teksta ravnopravna.

Prilikom potpisivanja Konvencije o ugovoru o me?unarodnom robnom drumskom prevozu, potpisnice, uredno ovlaš?ene, sporazumele su se o slede?oj izjavi i objašnjenju:

1.    Ova Konvencija se ne primenjuje na prevoze izme?u Velike Britanije i Severne Irske i Irske Republike.

2.    U pogledu ta?ke 4. prvog ?lana potpisnice se obavezuju da zaklju?e konvencije o ugovoru o preseljenju i ugovoru o kombinovanom prevozu.

Na osnovu toga su potpisnice, koje su na potpisivanje uredno ovlaš?ene, potpisale ovaj protokol.

Sa?injeno u ?enevi 19. maja 1956. godine u jednom jedinom primerku na engleskom i francuskom jeziku, s tim da su oba teksta ravnopravna.